Ono sto te ne ubije,cini te jacim

Sa promenom svojih duhovnih osobina valjda dolazi i promena spoljasnjeg izgleda. Za pocetak je tu promena frizure. Izgledam jako lepo. Nikad' sebe nisam gledala na taj nacin. Uvek sam bila devojka sa normalnim izgledom,ali danas prosto zracim. Zrace i ljudi oko mene. Osobe koje pre nisam gotivila pocela sam da gledam na drugi nacin. Postale su mi beskrajno zanimljive.

Mislim da sam najzad pronasla ravnotezu izmedju srece i posedovanja. Ljudi kazu "Ne mozes da imas sve i da budes srecan". Ja mislim da treba imati samo ono sto te stvarno cini srecnim. U stvari,izvor srece je u ostvarenju. Ali ne u materijalnom,vidljivom ostvarenju,vec u ostvarenju iznutra. Kada smo ispunjeni duhom onda smo stvarno srecni.Ljudi se smeju,ali nisu uvek srecni. Samo onaj koji sa sigurnoscu,bez imalo sumnje,moze da kaze da je srecan,zaista je srecan.

Dosta mi je patetike i samosazaljenja. Nikad nisam bila takva. Uvek sam uzivala u svemu sto zivot pruza ne razmisljajuci o posledicama. Prihvatala tudje greske i davala sebi za pravo da gresim. A sad? Sta sam to postala? Ali kad pogledam malo bolje,sve je u najboljem redu.

Danas sam se usudila da izadjem iz kuce i pored ovakvog vremena. Obisla sam mesta i ulice mog grada koje do sada nisam primecivala. I znate sta? Jako mi se svidelo. Po prvi put mi se svideo moj grad. Kosovska Mitrovica,grad za koji sam mislila da je poslednje mesto na koje bih otisla kad bih mogla da biram sada mi se cinio lepsim nego ikad. Prijala mi je setnja. Nije mi bilo hladno,naprotiv,nesto me je grejalo iznutra. Ne mogu da definisem to stanje. Mesavina srece,zadovoljstva i iznenadjenja. Neopisivo je. Sada znam da na sve sto mi se u prvi mah cini ruznim moram da gledam sa lepse strane i nadjem sve one vrline koje to nesto poseduje.Najzad,posle toliko vremena razbistrila sam misli i mislim da sam postala nova osoba. Pronasla sam "SVOJE NOVO JA!"

Polako ali sigurno ova zimska euforija me dovodi do depresije. Sati provedeni u kuci bez igde ikoga vode na razmisljanje da li cu naci osobu koja mi odgovara. Imala sam toliko prilika,ali ne. Ja sam ih sve odbila zato sto je jednostavno "tako bilo bolje." Da,tada je bilo bolje. A da li je sada? Ne.

Kapiram da nemam nikoga pored sebe,cak ni prijatelja da me upita u ovim hladnim danima "Kako si? Kako podnosis zimu?" Ostatak zivota provescu sama. Verovatno sa 2 macke u malom stanu na trecem spratu. Ha. Ne zelim to. Pokusavam da pronadjem nekog' vrednog moje paznje ali nije tako lako. U stvari,necu ga ni pronaci. On dodje kad najmanje ocekujem. Eh da mi je sada ono leto kad' sam uzivala u ljubavnom zanosu na +40 u hladu. Znam,ne izgleda bas romanticno ali u meni je sve to ostavilo duboki trag. Bio je crn,sa kovrdzavom kosom i ocima boje,pa boje kestena naravno. Volela sam ga. Bio je prvi koga sam volela. A sada,sada je secanje na njega tu da me muci i podseca na sve napravljene greske. Ne znam zasto sam prekinula svaki kontakt sa njim. Verovatno zato sto je "tako bilo bolje." Sve sto sam radila bilo je dobro,ali ubrzo je pokazalo i svoju losu stranu. Ali to nije pogresno. Nikako! Bila sam srecna u tom trenutku,iako,sada,3 meseca posle toga strahujem da ne postanem baba-devojka. Haha.